Nykøbing - Danska
Prije tri ili cetiri godine imao sam nekog posla u njemackom gradu Rostocku, dakle negdje blizu Dankse granice. U toj sjevernoj pokrajini njemacke, Mecklenburg-Vorpommern, bio sam hevtu dana. Ostalo mi je u sjecanju da ljudi nisu nesto posebno srdacni. Pretpostavljam da ih je i onaj nekadasnji komunizam ubio u pojam. Nisu otvoreni, nisu gostoprimljivi, nisu posebno prijatni. Ali su ipak Nijemci ... sto znaci da su tacni, prilicno posteni, da se pridrzavaju zakona i propisa. Osobine koje kod ljudi posebno cijenim. Tako da je boravak ipak bio prilicno o.k. . Zavrsio sam poslove onako kako sam to ranije i zamisljao. Iskoristio sam cak priliku da se trajektom, koji povezuje Rostock s danskim gradom Gedser, prebacim u tu skandinavsku zemlju.
U luci "Überseehafen" parkirao sam auto i krenuo ka salteru da kupim kartu za trajekt. Covjek koji je radio na salteru rece da karta kosta 8 Eura. Iznenadila me je prilicno jeftina cijena obzirom da voznja traje skoro dva sata. Valjda se prvenstveno finasiraju mnogbrojnim kamionima. Prijevoz obicnog auta kosta vec preko 100 Eura. Upitah ga jos da li je povratna jeftinija a on mi objasni da istom kartom se mogu cak i vratiti. Luka u Rostocku je vrlo velika tako da je salter pofajn udaljen od trajekta. Dvadesetak minuta pred polazak krece autobus prema trajektu.
Na trajektu se osjecas kao u nekom soping centru. Sve je cisto, novo i uredno. Ispred velikih prozora, kroz koje se moze posmatrati uzburkano Balicko more, nalaze se velike udobne fototelje. Kisa je padala cijeli dan. Ali vrijeme na trajektu ipak brzo prode. Cak i u autobusu kojim se vozis dalje do malo veceg grada Nykobinga nema guzve.
Bas taj dan preminuo je amidza. Javili su mi dok sam bio u putu. Tako da i nisam bio posebno raspolozen za upoznavanje ljudi ili pregled carsije. Ali je i smrt sastavni dio svakog ljudskog zivota.
