Pozor: Jasan stav! 2012/04

Pozor: Jasan stav!

Sve slike koje na ovom blogu prikazem samo su moje. Moja autorska prava me ne zanimaju. Slike i sve druge informacije koje pronadete ovdje mozete koristiti kako god pozelite.

27.04.2012.

Hrana i saobracaj

Ne zelim gubiti vrijeme jelom. Ne posjecujem restorane, ne volim ni za 1. maj rostiljati a i kod kuce jedem samo da bi prezivio. Da…tacno, cudan sam. Ali da nisam takav, ja ne bi bio ovdje. Nema mi haman nista mrze nego kad me neko pozove na veceru ili na poslovni rucak. Jer za mene je svaka vrsta hrane ista. Jelo je samo neizbijezna potreba a nikako i nikada izraz moje velicanstvenosti ili moje kulture i zato ne moze ni biti glavni dio neke ceremonije. Tokom jela cesto o tome razmiljam kako bi puno drugih i pametnijih stvari mogao u to isto vrijeme uciniti. Taj mentalitet me cesto dovodi u nelagodne situacije….a posebeno cesto kad sam u drustvu nekih Fancuza jer ti ljudi jedu i muhabete satima. Prijelaz iz jednog u drugi obrok je ponekad neprimjetljiv. I kad taman pomislis da su pri kraju obroka oni ponovo nesto naruce jer oni jednostavno u tome uzivaju. Pa dobro, neka svako radi kako pozeli. A nisu oni za moje psihoze ni odgovorni, to moram rijesiti sa sobom.

Meni jedna od najdrazih komedija uopste je “Skrtac“ (L'Avare ou l'École du mensonge) od Molièrea. Nisam siguran da li sam ga ikada u pozoristu gledao ali se dobro  knjige i onog filma od Louis de Funèsa (L’avare) sjecam. Tamo se kaze: „covjek mora jesti da bi zivio, a ne zivjeti da bi jeo.“ ili u originalu: „Il faut manger pour vivre, et non pas vivre pour manger“… bas je bio mudar taj Molière .

Ali mi ipak nije jasno zasto neko puna tri sata za stolom sjedi i na tenane jede da bi zatim u auto sjeo i u rekordnom vremenu negdje na drugu stranu grada stigao. Nema veze sto je raskrsnica pretrpana, on ce auto ipak u tu limenu hrpu natjerati i time dodatno poprecni smjer zatvoriti. Ali nije ga briga, jer kad on se ne moze tom ulicom voziti onda neka je i niko drugi ne moze koristi. Tamo gdje su samo dvije trake u jednom smjeru predvidene, Parizanin ce samoinicijativno i van svih pravila otvoriti trecu, cetvrtu ili petu traku. I sta se ta saobracjna pravila uopste njega ticu? Saubracajne znakove i propise on smatra neobavezujucim ponudama koji prvenstveno za pocetnike i nesigurne vozace vrijede. Iskusnom vazacu oni nisu od pomoci. 

26.04.2012.

Eglise Saint-Eustache, Paris

Zupna crkva Saint Eustache je 100 metara duga i 43 metra siroka. Sagradena je na inicijativu Franje I (franc. François Ier) izmedu 1532 i 1640 godine. Na istom mjestu je bila vec ranije crkva iz 1214. godine. Saint Eustache je najznacajna crkva 16. stoljeca i prva crkva s antickim motivima. Nalazi se u ulici Rue Rambuteau u 1. arrondissemantu i posvecena je ranokrscanskom svetom muceniku Eustatiji. Po uzoru na Notre Dame su crkvu u baroknom stilu sazidali. Ali su fasadu na zapadnoj strani zgrade 1754. godine u klasicistickom stilu obnovili. Interijer je takoder goticki, ali je dekor renesansni. Tokom Francuske revolucije su zgradu opljackali, sekularizirali i koristili su je kao stalu.

Luj XIV ovdje je slavio prvu pricest. Tu su pokopani Pierre Marivaux, Jean-Baptiste Colbert (ministar financija kralja Luja XIV), Anna Maria Mozart i Jean-Philipe Rameau. Na istom mjestu je takoder i slavni Jean-Baptiste Poquelin, poznatiji kao Molière, sahranjen ali su ga u meduvremenu prekopali. Molièrea su u toj crkvi krstili, kao sto su i Jeanne Antoinette Poisson, poznatiju kao Madame ili Markizu de Pompadour (ljubavnica Luja XV).

Saint Eustache ima jedne od najljepsih i najvecih crkvenih orgulja u Francuskoj. Nizozemsko preduzece „Van den Heuvel“ ih je 1989. godine po nacrtu Jeana Guilloua napravio. Tokom historije su vrlo cuvene prve izvedbe u crkvi proslavljene. Kao npr. "Te Deum op. 22" Hectora Berlioza (1855) ili "Messe de Gran" Frnza Liszta (1866).

 

25.04.2012.

Le tricolore

Francuzi svoju zastavu nazivaju raznim imenima, kao npr. drapeau tricolore, drapeau bleu-blanc-rouge, drapeau français ili jednostavno „le tricolore“. Ona obicno ima 3 vertikalne pruge jednake sirine. Samo francuska mornarica koristi zastavu u omjeru 30:33:37 da bi vijorece zastave djelovale kao da imaju jednako siroke pruge.

Ona se pojavljuje prvi put 1790. godine ali tada jos sa zamijenjenim bojama, sto znaci da je u to vrijeme crvena boja bila uz zastavno koplje. Cetiri godine kasnije su Francuzi je okrenuli i ona je nadalje zvanicna drzavna zastava i tako konacno zamijenjuje onu staru cisto bijelu koju su Francuzi do tada koristili. A kada su clanovi kraljevske obitelji bili prisutni oni su podizali i zastavu sa zlatnim ljiljanima na bijeloj pozadini. Zato mnogi misle da je ta sa ljiljanima nekada bila zvanicna zastava …ali se oni varaju.

Tu bijelu boju stare zastave jos danas mozemo u zastavi savremene Republike Francuske naci. Ali je danas dodatno plava i crvena boja krase. Te boje su posudili s grba grada Pariza i nije slucajnost sto one s obe strane okruzuju tu bijelu rojalisticku boju. Time su pobunjenici za vrijeme revolucije jasno davali do znanja da je kraljevska moc ogranicena.

24.04.2012.

Zero de conduite

23.04.2012.

Île de la Cité - Pont Neuf - Pierre-Auguste Renoir

Keltsko pleme Parisii su otok na Seini „Île de la Cité“ vec u trecem stoljecu p.n.e. naselili. Taj otok postaje sa okolinom 508. godine pod vladavinom franackog kralja Klodviga glavni grad kraljevine i od tada je centar dinastije Merovinga.

Danas se na otoku nalaze mnoge znamenitosti medu kojima je i katedrala Notre Dame de Paris. Pont Neuf je jedan od mostova koji otok sa kopnom povezuju. On je najstariji ocuvani most na Seini.

Vezano za taj most je slikar Pierre-Auguste Renoir 1872. na platnu svoje misli, dozivljaje i impresije zadrazao za buduce generacije.

20.04.2012.

Pariski gradonacelnik je tunezanski homoseksualac...pa sta ?

 

Nesto sto je u nekim drzavama nase bivse domovine potpuno nezamisljivo, to je u “naprednom civilizovanom svijetu“ obicna svakodnevna pojava.

Poznati politicari, odnosno neki predstavnici naroda, su homoseksualci i to tamo nikoga ne brine. Pocevsi od njemackog ministra za vanjske poslove Guido Westerwelle i gradonacelnika Berlina pa eto sve do tog gradonacelnika Pariza ima hrpa ljudi sto vole osobe istog spola. Kad malo bolje o tome razmislim, shvatim da je bolje voljeti nego mrziti. Ali je u nas sve osnovano na toj mrznji a ne na ljubavi. Mrzimo druge, mrzimo sebe, mrzimo komsiluk i nase politicare…mrzimo jednostavno sav svijet. Mrzimo one sto vise para od nas imaju jer su ih garant ukrali, mrzimo one sto imaju manje jer su lijeni i ne zele raditi. Na prjeteljskoj nogometnoj utakmici se potucemo, svadbe ne znamo bez nacionalnih simbola proslaviti, slusamo degnerirane, botoksom unakazene plugole pjevaljke ili pijane pjevace dok urlamo ko majmuni. Pa na kraju mislim da je i to u redu jer imamo pravo na to. Ali se ipak pitam ko je ovdje zapravo “normalan“ a ko nije.

I dok mi sve oko nas mrzimo taj Gospodin Westerwelle odlucije da li ce se situacija na Bliskom istoku ili u Islamskom svijetu pogorsati ili poboljsati. Bertrand Delanoë, gradonacelnik Pariza, odlucuje da li ce se nova dzamija u gradu sagraditi ili utice na odluku koje ce subvencije naredne godine Pariski Islamski Fakultet dobiti. A sta mislite koliko tih politicara ima sto jos nisu priznali da su to sto jesu?

Oni upravljaju ovim svijetom dok mi kamenje na ljude bacamo sto nam nista nisu na zlo ucinili. Napadamo ih samo zato sto nas je strah da bi se jednog dana mogli probuditi i da bi mogli spoznati da smo preko noci postali kao oni. Homofobija je politicki termin koji je ravan rasizmu, ali koga je to briga kad smo mi svi dokazani rasisti? Nama je tesko shvatiti, da je neovisno od nacije, seksualnog opredeljenja ili vjere neko sposoban raditi posao za koji je izabran. Ali van naseg srednjovjekovnog tamnog vilajeta, van ove nase zone sumraka, se politicari ne ocjenjuju po osobnim seksualnim praktikama nega samo po onome sto su za vrijeme svog mandata ucinili. Svaka demokratija ima one politicare koje zasluzuje. Imamo ih eto i mi. Zato zivimo i napredujemo tako kako smo zasluzili.

Da samo jos malo nesto o tom Bertradu Delanoëu kazem: rodom je iz Tunisa a u Toulousu je studirao pravo i ekonomiju. On je vec 11 godina na vlasti. Parizani su mu mandat 2008 ponovo potvrdili. On je nakon onih politicara Pariske komune (1871) prvi ljevicarski gradonacelnik Pariza! Njemu pripada cast da svake godine ponovo parisku gay pride paradu svecano otvori.

Da se ne bi krivo razumijeli, ja licno niti propagiram taj nacin zivota niti ga za sebe mogu zamisliti. Ne shvacam ni kako neko na tako nesto moze samo i pomisliti. Mislim da nije ni u redu da ti ljudi usvajaju djecu. Ali mislim da svako ima pravo da svoj zivot zivi onako kako on to najbolje zna i umije i onako kako on to zeli. Ja licno mislim da cine veliki grijeh i da ce jednog dana za to odgovarati. Ali isto tako znam da ja nisam taj koji bi ih trebao kazniti. Mislim da su na ovom svijetu dovoljno sami sebe kaznili. Jer nikada nece upoznati ljubav drugog spola, a nece ni vlastitoj djeci ili svojim unucadima pred spavanje bajke pricati. A za onaj svijet da i ne govorim. Ogromna kazna ih sigurno ceka…ali je to ipak nesto cime se oni sami moraju suociti. Meni treba sva moja snaga i energija da se borim sa samim sobom i ovim nasim heteroseksualnim politicarima.

19.04.2012.

Arc de triomphe - Trijumfalna kapija

Ta kapija je poznati nacionalni spomenik u Parizu. Nalazi se na kraju avenije Champs-Élysées u sredistu okruglog Trga Charlesa de Gaullea. Trg su nazivali do 1970. Place de l'Étoile (trg zvijezde), jer se na brezuljku Butte de l'Étoile odnosno Étoile de Chaillot nalazi - a ne zato sto se tu 12 velikih avenija ukrstava.

Odmah poslije slavne pobjede kod Austerlitza je Napoleon tom kapijom sam sebi podigao spomenik. Razni reljefi na kapiji podsjecaju na njegove pobjede ali je reljef “Marseillaise“ odnosno “Le chant du départ“ (oprostajna pjesma) na istocnoj fasadi spomenika sigurno najznacajniji. Danas se u kapiji dodatno grob bezimenog palog borca i vjeciti plamen nalaze.

Ocito je arhitekta Jean-François Chalgrin rimskom arhitekturom bio inspirisan:

http://www.blogger.ba/galerije/post/2515549/268457

18.04.2012.

Après toi

12.04.2012.

Na svijetu je samo jedna zgrada jos ruznija od pariskog Tour Montparnasse

Posjetitelji internet stranice virtualtourist.com su u 2008. godini najruzniju zgradu svijeta birali. Prvo mjesto je osvojila gradska vijecnica u Bostonu. A na drugom se mjestu zasluzeno nasao Tour Montparnasse. Jedini razlog zasto bi se ta zgrada trebala posjetiti ili zasto bi se neko trebao na krov iznad 58 kata popeti je cinjenica da je to u Parizu jedina tacka s koje se ta preruzna zgrada ne moze vidijeti.

Zgradu je sagradio Roger Saubot pocetkom sedamdesetih godina proslog stoljeca. Visoka je 210 metara i bila je do prosle godine najvisa zgrada u Francuskoj. Sad ju je na drugoj strani grada, u cetvrti La Défense, zgrada Tour First nadmasila. A najvisa gradevina je nadalje Ajfelov toranj.

Ako Vas ostala mjesta rankinga zanimaju:

3. Spomenik LuckyShoe u finskom Tuuri
4. Metropolitan Cathedral u Liverpoolu
5. Autobuska stanica u New Yorku
6. Torres de Colón u Madridu
7. Museum of Fine Arts u Vaduzu
8. Skotski Parlament u Edinburghu
9. Gradska bilioteka u Birminghamu
10. Spomenik Cara Petra Velikoga u Moskvi

Casopis "Forbes" je vec 2002 godine se potrudio (a i tv-kuca CNN 2008. godine) da najruzniju gradevinu svijeta pronade. Ali su tada kriteriji za natjecaj bili drugaciji. Nije ih samo prizor, estetika ili optika zanimala, nego su i neke ekonomske faktore uzimali u obzir, kao npr. utoroseni  novac. Clevelandski muzej Rock and Roll Hall of Fame i Ryugyong-Hotel u Pjengjangu su bili jaki konkurenti ali je ipak oba puta Millennium Dome u Londonu odnjeo neslavnu pobjedu.

O ljetpoti se moze dugo rapravljati, jer je ljepota uvijek u oku promatraca. Evo Vam ipak linkovi ka tim internet stranicama i jos nekoliko mojih slika tog cudno Tour Montparnasse.

http://members.virtualtourist.com/vt/t/1c7/

http://www.forbes.com/2002/05/03/0503home.html

http://edition.cnn.com/2008/WORLD/europe/10/22/ugliest.buildings/

Pogled sa zgrade Pogled sa zgrade
11.04.2012.

Avant les garçons ne voulaient jamais jouer avec moi.

(Prijevod: ranije se decki nisu htjeli nikada igrati sa mnom)

10.04.2012.

Rirkrit Tiravanija

Grand Palais (velika palaca) u Parizu je sagraden povodom Svijetske izlozbu 1900. godine. Izlozba je prezentirala u ono doba novi umjetnicki stil Art Nouveau. Zato je naravno i sam Palais u tom stilu izgraden. U prostorijama te zgrade su tokom godina odrzane mnoge poznate izlozbe i prezentacije, te strucni skupovi, glasoviti sajmovi i vazna natjecanja. Od 1901. do 1961. godine su npr. u velikoj sali izlozbu automobila „Mondial de l’Automobile“ odrzavali. Danas tu modna kuca Chanel dvaput godisnje u modnim revijama najljepse modne kreacije prezentuje.

 
A u proslu subotu, 07. aprila, ju je umjetnik Rirkrit Tiravanija za svoj performanc “soup/no soup“ koristio. On cesto povezuje hranu sa umjetnoscu i zato za njega kazu da je kuhar medu umjetnicima. U velikoj sali je besplatno nudio supu. I ja sam imao cast da budem mali dio tog performanca, jer sam bio prisutan i probao sam tu njegovu biljnu supu. Supa je bila spremljena na tajlandski nacin i zato je bila malo ljuta. Zbog cega su usput i plasticne boce s vodom nudili. Supa je bila ukusna ali je drvena kasika prouzrokovala neugodan osjecaj na jeziku.


Sto se tice njegove ideje, ja se licno osjecam nekako nelagodno kad posmatram da neko hranom iskazuje osjecaje ili neki vid. Prosto zato jer na svijetu puno ljudi nema dovoljno hrane. A i mama mi je vec kao dijete govorila: „Ne igraj se nimetom!“. Ali s druge strane mi je i shvatljivo da se kulura i pomocu kulinarskiih specijaliteta moze iskazati. Hrana se ipak pojela, nije se bacila ili zloupotrijebila i zato na kraju mogu reci da mi nije ni krivo sto sam ucestvovao u tome. Ali nije ni moj zadatak da odlucujem sta je umjetnicko djelo a sta ne. To je zadatak publike i strucnih kriticara. A sam umjetnik Tiravinija kaze da nije supa, nego da je ideja koja iza toga stoji umijetnost.

SOUP/NO SOUP

Une performance de Rirkrit Tiravanija, premier événement public de La Triennale

En prélude à l’ouverture de La Triennale le 20 avril 2012 au Palais de Tokyo et dans les lieux associés situés dans Paris et sa proche banlieue, l’artiste contemporain Rirkrit Tiravanija présentera Soup/No Soup, un projet qui transformera pendant douze heures la Nef du Grand Palais en un énorme banquet festif, dont le menu consistera uniquement en une soupe Tom Ka.

Le samedi 7 avril de midi à minuit, pendant douze heures consécutives, le Grand Palais sera ouvert au public gratuitement afin de partager la dégustation d’une soupe préparée et offerte par l’artiste et son équipe. Généreuse mais modeste, collective mais singulière, Soup/No Soup se veut un grand rassemblement où chacun pourra vivre une expérience transactionnelle, immatérielle, basée sur l’échange, la rencontre et la générosité. De spectateur passif, le visiteur deviendra un participant actif dans une œuvre en développement.

05.04.2012.

J'ai le mal de Paris

J'ai le mal de Paris
De ses rues de ses boulevards
De son air triste et gris
De ses jours de ses soirs
Et l'odeur du métro
Me revient aussitôt
Que je quitte mon Paris
Pour des pays moins gris.

J'ai le mal de la Seine
Qui écoute mes peines
Et je regrette tant
Les quais doux aux amants.

J'aime me promener
Dans tous les beaux quartiers
Voir au Palais-Royal
Les filles à marier
Traîner à Montparnasse
De café en café
Et monter à Belleville
Tout en haut de la ville
Pour la voir en entier.

J'ai le mal de Paris
Quand je suis loin d'ici
Me prend le vague à l'âme
J'ai le coeur qui s'ennuie
Je vais voir cette dame
Dont les trois épanouis
Autour de Notre-Dame
Font des vagues infinies.

J'ai le mal de la nuit
De la nuit de Paris
Quand les filles vont et viennent
A l'heure où moi je traîne.

J'ai le mal des saison
Qui poussent leurs voitures
Dans les rues de Paris
Et changent sa parure
Le printemps va gaiement
Les arbres sont contents
Puis l'été se promène
C'est dimanche tout la semaine
Les feuilles tombent blêmes.

J'ai le mal de Paris
Durant les jours d'hiver
C'est gris et c'est désert
Tant de mélancolie.
Oui, j'ai le mal d'amour
Et je l'aurais toujours
C'est drôle mais c'est ainsi
J'ai le mal de Paris.
04.04.2012.

Non, je ne regrette rien - Ni za čim ne žalim

Ne! Baš ni za čim
Ne! Ni za čim ne žalim ja
Ni za dobrim što su mi činili
Ni za lošim, potpuno mi je svejedno to!

Ne! Baš ni za čim
Ne! Ni za čim ne žalim ja
To je otplaćeno, počišćeno, zaboravljeno
Briga me za prošlost!

Uspomenama svojim
Upalio sam vatru
Moje boli, moja zadovoljstva
Više mi nisu potrebni!

Počišćene ljubavi
sa svojim trepetom
Počišćene zauvijek
Ponovo polazim od nule

Ne! Baš ni za čim
Ne! Ni za čim ne žalim ja
Ni za dobrim što su mi činili
Ni za lošim, potpuno mi je svejedno to!

Ne! Baš ni za čim

03.04.2012.

Obicni klise ili ipak istina?

Pariz je u cijelom svijetu poznat kao grad ljubavi ili grad zaljubljenih. Jeste li se ikad pitali zasto? Mozda mislite da je to samo neki stereotip iz holivudskih filmova? Ne bih se bas slozio. Paris je stvarno magican grad, ima on nesto specificno. Neke ljude Pariz jednostavno nadahnuje i inspirise. Mnogi poznati umjetnici su svoje najbolje stvaralacko vrijeme proveli u tom gradu i zato su oni bas tu najvece domete umjetnickog iskaza dozivijeli.

 

Ne zaboravimo da su takoder i mnogobrojni poznati pariski sansoni (chanson francaise) opstem imidzu o Parizu doprinjeli. Maurice Chevalier, Josephine Baker, Édith Piaf, Yves Montand, Gilbert Bécaud, Serge Gainsbourg su samo neki od onih sto su o ljubavi u Parizu pjevali.

 

Budimo tom gradu zahvalni! Gradani Pariza nisu izumili - ali su barem iznova nasu obiteljsku i bracnu slobudu u modernom svijetu izborili. Oni su na nase danasnje ophodenje i ponasanje u javnonom zivotu uticali, jacali su pravo manjina i omogucili su vlast naroda. A posto meduljudski odnosi cesto imaju veze s odanosti, sklonosti ili ljubavi, mnogi danas tu slobodu ljubavi povezuju s bitnim dogadajima u ovom gradu .

  
Uzimajuci u obizir da na prilicno malom prostoru u toj urbanoj pariskoj regiji vrlo puno ljudi zivi, moze se komotno reci da su Parizani nadprosjecno osjecajni, emotivni ili impulzivni. Ko god je po ovom gradom vozio auto zna vjerovatno o cemu pisem.

 

A kad je vec rijec o ljubavi u glavnom gradu Francuse, onda ne zaboravimo ni cetvrt Pigalle, 19. arrondissement Montmatre, Moulin Ruge i druge pojmove koje obicno s tzv. „kupovnom ljubavi“ asociramo. Taj opsti dojam se u predproslom stoljecu ucvrstio ali je danas po mom misljenju pogresan. Ljubavne usluge se danas mogu svuda kupiti, ne samo tamo.

 

Ali da se vratim pitanju s pocetka posta. Da li je to samo klise koji lokalni turisticki sturcnjaci njeguju ili je Pariz zaista drugaciji od drugih gradova? Evo otvoreno: Ja licno mislim da je Pariz nenadmaseni grad ljubavi. Mislim da se Pariz ne moze poput drugih trusistickih destinacija jednostavno konzumirati, da bi Pariz upoznali morate ga osjecati. A osjecaji su preduslov za ljubav. Pokraj Seine ili u gradskim parkovima se mogu na svakom koraku ljubavni parovi zapaziti. Ima ih vise nego u bilokojem drugom gradu u kojem sam ja licno do sada bio. Nije slucajno “voajerizam“ bas francuska rijec.

 

Ali je ipak samo praktican razlog odgovoran za cinjenicu da se jos danas Pariz smatra gradom ljubavi odnosno gradom zaljubljenih. Jer su u Parizu stanarine pretjerano skupe. Gradani stanuju u vrlo malim stanovima, studenti zive u komunama, odrasla djeca zive kod roditelja i cekaju da nasljede stambeni prostor. U takvim uslovima je tesko voditi intimne razgovore ili biti zaljubljen. Zato su mnogi ljubavni parovi prosto prinudeni da se sastaju na nekim javnim mjestima.

02.04.2012.

Bas sam ovca !

Nuto!...Admin mi u svojoj beskrajnoj samilosti ponovo dopusta da slike na ovom blogu obajavljujem. Koja izvanredna humanost! Ali nadalje ja nisam sastavni dio ovog bloga nego samo bespravni potrosac. Ito samo u onoj mjeri u kojoj mi taj moj uzviseni veliki brat to dopusta.

Volio bih da je to drugacije. Ali kad malo bolje o tome razmislim, ja to mozda ne bih mogao ni svariti, sigurno bih tu neku malo vecu slobodu zloupotrijebio. Jer jednostavno nisam naucio da budem slobodan! Naucio sam u onom bivsem sistemu da budem ovca, pa me haman zato danas ovo moje stanje u kojem se nalazim puno i ne brine.

Ja nisam dio politickih ili drustvenih zbivanja, ja ih samo trpim. A ako na svijet van svoje glave ne uticem, onda nisam ni odgovoran. A ako nisam odgovoran onda se mogu ponasati kako god zelim. Glasao ili ne, angazovao se ili ne, izmijeniti ne mogu bas nista. A moram cak stranu stampu citati da bi i samo saznao sta se u mojoj zemlji desaje. Jer prava za obicne smrtnike u mojoj domovini nema. Prava i pravde proteklih stoljeca nije bilo, pa valjda nece ni narednih stoljeca biti. Zasto bi ih onda ja ovdje imao? Admin je sigurno u pravu, on me stiti od samog sebe. I zato mu na kraju ipak hvala za to.

Ne moze se s vrha izmijeniti drustvo koje iz temelja ne valja. Pejakovic je pametno rekao: Drzava je ono sto me drzi. Jer da me ne drzi, ja ne bih bio tu.

Pozor: Jasan stav!
<< 04/2012 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930

AFRIKA

AZIJA
Bliski Istok
- Jaffa
- Haifa
- Tel Aviv
- Jeruzalem 1
- Jeruzalem 2
- Bliski Istok
Gruzija
- Gruzija
Hong Kong
- Hong Kong
- Kowloon
Filipini
- Angeles/Dau
- Manila 1
- Manila 2
- Taal
Kina
- Peking
- Sangaj 1
- Sangaj 2
Sjeverna Koreja
- D.M.Z.
Juzna Koreja
- Seul
Mongolija
- Mongolija
Turska
- Antalya
- Dimcay-Alanya
- Istanbul
- Side

EVROPA
Bosna i Hercegovina
- Arapuša
- Banja Luka
- Banovici
- Bihac
- Bijeljina
- Blagaj
- Boračko jezero
- Brcko
- Bosanski Brod
- Bosanska Krupa
- Bosanski Novi
- Bosanska Otoka
- Bosanski Petrovac
- Bosanski Samac
- Bosanska Kostajnica
- Bratunac
- Busovača
- Bužim
- Cazin
- Doboj
- Doboj2011
- Drvar
- Foča
- Gorazde
- Gračanica
- Gradacac
- Hutovo Blato
- Ilidza
- Ilijaš
- Jajce
- Jezero Modrac
- Kakanj
- Kalesija
- Ključ
- Kozarac
- Kraljeva Sutjeska
- Kravice
- Ljubija
- Martin Brod
- Modriča
- Mostar
- Mrkonjic Grad
- Jablanica
- Maglaj
- Medugorje
- Neum
- Odzak
- Osinja
- Prijedor
- Prnjavor
- Počitelj
- Potočari
- Rijeka Drina
- Rijeka Japra
- Rijeka Krivaja
- Rijeka Tara
- Rijeka Una
- Ostrozac2005
- Ostrozac2010
- Sanski Most2001-05-08-09
- Sarajevo 2002
- Sarajevo 2010
- Sarajevo 2012
- Srebrenica
- Srebrenik
- Tešanj
- Travnik
- Trnovo
- Tuzla 2006
- Tuzla
- Visegrad
- Visoko
- Vranduk
- Velika Kladusa
- Zenica
- Zepce
- Živinice
- Zvornik
Albanija
- Tirana
- Lezhe
Andora
- Canillo
- La Vella
Austrija
- Bec
- Brixlegg
- Innsbruck
- Kufstein
- Kramsach
- Leogang
- Pertisau
- Rattenberg
- Reith i. A.
- Salzburg
- Strass im Zillertal
- Zillertal
Belgija
- Bruxelles
Bugarska
- Ruse
Ceska
- Prag
Francuska
- Aix en Provence
- Carcassonne
- Castelnaudary
- Foix
- Lestelle-Betharram
- Lourdes1
- Lourdes2
- Marselj
- Pariz
- Pariz2012 01
- Pariz2012 02
- Lourdes 3
- Saint-Girons
- Saint Pe de bigorre
- Toulouse
- Versailles
Grčka
- Kreta
Hrvatska
- Dubrovnik
- Nin
- Plitvicka jezera
- Rab
- Rijeka
- Vir
- Zadar
- Zagreb 2009
- Zagreb 2010
Irska
- Dublin
Ujedinjeno Kraljevstvo
- Belfast i Sjeverna Irska
Italija
- Alghero (Sardinija)
- Bergamo 2009
- Bergamo 2010
- Bergamo 2012
- Lido
- Palermo
- Bibione
- Bologna
- Ancona/Sirolo/Nomana
- Lucca
- Lutago
- Modena
- Napulj
- Pisa
- Trst
- Venecija 2008
- Venecija 1999
- Venecija 2010
- Trapani (Sicilija)
- San Michele
- Firenca
- Rim
- Viareggio
Latvija
- Riga
Madarska
- Budimpesta
- Szombathely
Nizozemska
- Amsterdam2015
- Arnhem 2009
- Arnhem 2010
- Den Haag
- Eindhoven
- Enschede
- Huizen
- Venlo 2006
- Venlo 2010
Njemacka
- Ahaus
- Bad Driburg
- Berchtesgaden
- Berlin 2006
- Berlin 2017
- Bremerhaven
- Dingden-Hamminkeln
- Geldern
- Halle a.d.S.
- Halle (Westf.)
- Hamburg
- Langeoog
- Frankfurt
- Hettstedt
- Kevelaer
- Köln
- Lutherstadt Eisleben
- München
- Münster
- Norderney
- Norddeich
- Oberstdorf
- Ostrvo Poel
- Potsdam
- Schwerin 1
- Schwerin 2
- Seeburg
- Soest
- Straelen
- Stuttgart
- Wendlingen
Norveska
- Oslo
- Vestfold-Akershus
Poljska
- Gdansk
- Varšava
- Wroclaw
Portugal
- Porto
- Vila Nova de Gaia
Rumunija
- Bukurest
- Giurgiu
Rusija
- Moskva
Slovacka
- Bratislava
- Žilina
Slovenija
- Lipica
- Ilirska Bistrica
Spanija
- Ampuriabrava
- Barcelona
- Castello d'Epuries
- Córdoba
- Écija
- Figueres
- Girona
- Granada1
- Granada2
- Lancarote
- Sevilla
- Santander 2008
- Santander 2009
Svedska
- Göteborg
- Smaland
Svicarska
- Zürich
Vatikan
- Vatikan
Razna putovanja
- Razna putovanja

AMERIKA

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
600850

Powered by Blogger.ba