Pozor: Jasan stav! 2012/03

Pozor: Jasan stav!

Sve slike koje na ovom blogu prikazem samo su moje. Moja autorska prava me ne zanimaju. Slike i sve druge informacije koje pronadete ovdje mozete koristiti kako god pozelite.

22.03.2012.

Sarajevo - novembar 2011

 

20.03.2012.

Djecja logika

Nedavno sam s kcerkom u nekom lokalu sjedio. Tokom razgovora smo dosli na temu prosvjete. Pokusao sam joj objasniti da ce joj matematika uvijek u zivotu trebati. Na to ona me upita da li je to dosadno racunanje potrebno i ako samo pozeli da bude nastavnica nekih stranih jezika. Rekoh joj da bi trebala iz svih predmeta biti dobra ako vec zeli studirati. O tome ona razmisli kratko pa me ponovo upita da li bi morala biti dobra ucenica ako odluci da bude konobarica. Pokusao sam joj na jedan jednostavan i slikovit nacin objasniti da vrlo obrazovanih konobara i konobarica ima ali da ce joj ipak sa losim svjedocanstvom biti puno lakse naci posao kao konobarica nego kao nastavnica.

Razmisli ona opet malo o tome pa mi rece da to nikako ne shvaca. Konobarice po cijeli dan racunaju a njene nastavnice jezika bas nikada to ne cine. A ipak nastavnica mora imati dobre ocijene iz matematike a konobarica ne mora.
Objasni joj da buduce nastavnice kao konobarice rade da bi financirale studije pa im je to sabiranje i oduzimanje najvjerovatnije samo zbog toga potrebno.

16.03.2012.

Kad smo vec kod tog Beethovena...

Ni sam ne znam po koji put napominjem, ali cu ipak jos jednom ponoviti da moji misli sa strucnom obradom ovog predmeta veze nemaju. Moje postove nemojte koristiti ako se objektivno, temeljno i sveobuhvatno o ovoj temi zelite informisati. Ako samo zelite saznati o cemu ja razmisljam, onda samo nastiavite sa citanjem. Ja pisem kao sto pricam. Pogresno, nepovezano, politicki nekorektno i obracam se prvenstveno sebi. Zivim u svom svijetu, koji nekad ima veze sa realnim zivotom a nekad nema. 

 

Ali da predem na temu. Beethoven nije izgledao posebno privlacno. On je bio malog rasta, imao je necisto lice, bio je nepocesljan (da ipak uptrijebim klise) i pun sebe. Jedne prilike je Pruskom kralju rekao „i ja sam kralj“ i to je ozbiljno mislio. Bio je dakle samouvjeren i stvarno nije bolovao kompleks malovrijdnosti. Znao je tacno sta umije i sta zna. Na kraju se ispostavilo da je bio u pravu, jer danas vecina ljudi povezuje s njegovim imenom bezvremensku i genijalnu muziku. A tog Pruskog kralja samo jos pojedini historicari spominju.

 

Beethoven je za vrijeme zivota u Europi bio glavna faca u svijetu muzike. Svi ostali su se ravnali po njemu a on ni po kome. On nije trcao za trendovima, on ih je stvarao. Mada je postovao neke druge komponiste i pojedine tude opere on je ipak radije komponirao instrumentalnu muziku. To je bio njegov omiljeni naci obradivanja i prilazenja nekoj temi. Ali se ipak uvijek od njega ocekivalo da stvori neku veliku i znacajnu operu. Tako da je valjda na kraju pomislio: „Zelite operu? Dobro, napisat cu Vam tu operu. Ali samo da bi Vam dokazao da to nije neka nenadmasena sposobnost. Ja sam toliki vanserijski talenat da cu Vam samo tu jednu operu podariti!“ I on napisa note za operu „Leonore“. Poslije toga je operu jos nekoliko puta preuredio pa joj je predio naziv u „Fidelio“. Danas je ta opera u reprtoaru skoro svih vazih opernih kuca. On je ujedno napisao i prvu „politicku operu“ pa je tako izumio novi operni zanre. Pod uticajem Francuske revoluciji i tzv. „Sturm und Drag“ vremena u Njemackoj on je u toj operi jasan sto se tice vrlo snazne politicke ideje tog vremena. On ne trazi nista manje nego slobodu obicnog naroda. Zato se ime te opere brzo moglo na indeksu zabranjenih djela naci. Ali je on znao da je ideja slobode jaca od svake zabrane. Otvoreno je bio na strani malih ljudi.

 

On je 1812 godine upoznao Goethea. Jedne prilike su oni setali kroz grad. Iz suprotnog smjera je slucajno naisla carica i s njom jos neki vazni aristokrati. Goethe se naravno odmah zaustavio i sklonio se u stranu da bi carica nesmetano mogla proci pored njih. Ali Beethoven je ravno i uzdignute glave prosao kroz to otmeno drustvo. Jer je bio ubjeden da niko nije samo zbog svog porijekla posebno znacajan. On je uvijek naglasavao da veliki covjek tek svojim ponasanjem i svojim djelima postaje to sto jeste.

 

To je duh tog vremena koji i danas jos zraci Njemackom. Zato su mislioci tog vremena jos i danas najveci idoli i vazda se u Njemackoj spominju. Sloboda i politicki sistem koji danas u Njemackoj vlada Njemci nisu sami izborili. Ta sloboda, pa time i sveopste blagostanje, im je poslje 45. od strane Amerikanaca data na poklon. Ali se Njemci upravo zato jos jace pozivaju na Goethea, Schillera, Beethovena, Klingera,…

15.03.2012.

Ludwig van Beethoven

Ljubavno pismo Ludwiga van Beethovena - 7. Juli 1806:

I dok ležim u postelji, moje misli hrle k tebi,
moja besmrtna ljubavi, tu i tamo veselo, pa opet
tužno, iščekujući od sudbine, hoće li nas poslušati.
Ja mogu samo živjeti s tobom ili ne živjeti uopće bez tebe.
Da, odlučio sam odlutati što je dalje moguće,
sve dok ne uzmognem poletjeti u tvoj zagrljaj i reći
da sam u domu svom s tobom, dok ne uzmognem poslati
svoju dušu omotanu tvojom u kraljevstvo duhova-
da, žalim, tako mora biti.
Preživjet ćeš to stoga što znaš koliko sam ti privržen;
nikada nijedna druga neće moći imati moje srce, nikada-nikada!

Iz knjige "Najljepša ljubavna pisma slavnih muškaraca"- Ursula Doyle

U originalu:
schon im Bette drängen sich die Ideen zu mir dir meine
Unsterbliche Geliebte, hier und da freudig, dann wieder traurig,
vom Schicksaale abwartend, ob es unss erhört - leben kann ich
entweder ganz gar mit dir oder gar nicht, ja ich habe
beschlossen in der Ferne so lange herum zu irren, bis ich in
deine Arme fliegen kann, und mich ganz heymathlich bey dir nennen
kann, meine Seele von dir umgeben in's Reich der Geister
schicken kann - ja leider muss es seyn - du wirst dich fassen um
so mehr, da du meine Treue gegen dich kennst, nie eine andre
kann mein Herz besizen, nie - nie

14.03.2012.

Oda radosti

Njemacki pjesnik Friedrich Schiller je 1785. napisao vrlo poznatu “Odu radosti“. Oda pateticno opisuje ideal ravnopravnih ljudi koji su snaznim prijetljstvom i kroz nenadmasenu i sveopcu radost cvrsto vezani jedni uz druge.

Oda je nastala iz njegovog prijateljstva prema slobodnom zidaru Körneru, koji ga je zamolio da odu napise za drustvo slobodnih zidara u gradu Dresdenu. Christan Gottfried Körner je bio Schillerov dobar prijatelj i izdavac njegovih djela u to vrijeme.

Schiller je poslije sumnjao u sebe i u pjesnicko umijece tog djela. Mada je znao da ga je sigurno u pravo vrijeme napisao, on je ipak do kraja svog zivota tvrdio da je pretjerao i da oda nema veze sa realnoscu. O tome npr. i u pismu koje 21.10.1800 istom gospodinu salje jasno i detaljno pise.

Taj Körner je 1786. godine prvi smislio melodiju za to djelo. Ali su poslije njega jos mnogi drugi umjetnici pokusali da na tu temu komponiraju neku uzvisenu melodiju. Evo nekih malo poznatijih od njih: Carl Friedrich Zelter (1792), Johann Friedrich Reichardt (1796), Johann Friedrich Hugo von Dalberg (1799), Johann Rudolf Zumsteeg (1803), Franz Schubert (1815), Pjotr Iljic Cajkovski (1865) i Johann Strauss II (1892). Ali je danas verzija Ludwiga v. Beethovena sigurno najpoznatija. Koristeci prvu i trecu strofu u cijelosti a drugu i cetvrtu samo djelomicno on ju je kao zavrsni dio svoje 9. simfonije komponirao.

Na Olimpijskim igrama 1956. i 1964. ta verzija je kao zajedniska himna istocne i zapadne Njemacke posluzila. Richard Nikolaus Graf von Coudenhove-Kalergi, naravno takoder slobodni zidar, je vec 1955. godine tu Beethovenu melodiju za Europsku himnu predlagao. Ali tek 1972. godine prihvacena je kao himna Vijeca Europe. Da bi instumentalna verzija 1985. godine bila ipak primljena kao zvanicna himna Europe.

Miguel Rios je himnu pod nazivom “A song of Joy“ 1970. godine ponovo snimio. Prodao je preko 6 miliona primjeraka. Time je ona takoder postala i najprodavanija himna svih vremena.

Austrijski kabaretist Kurt Sowinetz je 1972. sa svojom verzijom "Alle Menschen san ma z'wider" doprinjeo razvoju takozvanog “austropopa“ i ujedno jos jacoj identifikaciji svih Austijanaca s domovinom. Ali i u svakodnevnom zivotu nailazimo na tu poznatu melodiju. Mozete je npr. u prvom dijelu filma „Die hard - Umri muski“ cuti.

Tekst i melodija bili su u svim dobima, u svim muzickim stilovima i zanrovima, te na svim kontinentima i kod ljudi raznih uzrasta uvijek vrlo popularni. To samo dodatno dokazuje njihovu genijalnost. Slazem se sa Schillerom, tekst jeste pretjeran, pa cak i za ono vrijeme velikih promjena. Ali ja licno mislim da mora postojati i ta bitna razlika izmedu umjetnosti i stvarnosti. Umjetnik ne opisuje jednostavno sto vidi, on mora osjetiti, on mora imati viziju i mora znati kako se to moze pretvoriti u djelo. Melodija je prilicno jednostavna. Ali zasto velike stvari ne bi mogle biti vrlo jednostavne? U rock muzici su najpoznatiji rifovi u principu takoder vrlo jednostavni.

Meni jedna od malo drazih verzija:

09.03.2012.

Štrausov Šišmiš - ili pitanje "Da li stvarno zivimo ili samo glumimo pozorisnu ulogu u vlastitom zivotu?" - TRECI DIO

Rijetko kad znam gdje i kad sam cuo prvi put neku melodiju. Ali sam vezano za "Sismis" vrlo siguran:  

08.03.2012.

Štrausov Šišmiš - ili pitanje "Da li stvarno zivimo ili samo glumimo pozorisnu ulogu u vlastitom zivotu?" - DRUGI DIO

Mnogi ljudi samo povrsinski vide i osjete kao prvo sami sebe a zatim i sve osobe u njihovoj okolini. Nevazno je kako se neko stvarno u dubini duse osjeca jer nemamo ni za vlastite, a kamoli za tude emocije ili misli dovoljno vremena. Sopstveno raspolozenje regulisemo TV-om, nikotinom, pilulama, cajevima, kompjuterom ili video igrama. U opereti saznajemo da su neki ljudi vec za vrijeme Strausa bili poput masina. Do danas je porastao broj takvih ljudi. Izaberemo program ili pritisnemo dugme i za sekundu izmijenimo raspolozenje.

I zato je samo ono sto se kod osobe na prvi pogled moze prepoznati ili naslutiti od znacaja. Sve ostale nijanse nasih bica su beznacajne. Uvece jednostavno pogledamo neciju facebook, blog ili twitter stranicu i odmah znamo sve sto je potrebno o nekome znati. I ne primjecujemo da ga u stvarnom zivotu nismo dugo vidijeli. A zapravo nemamo pojma sta ga muci, cemu se raduje, sta mu se stvarno desilo. Stvarni zivot nije ono sto se oko nas zbiva nego sama jos neka iluzija koju smo vise ili manje sposobni da u nasim glavama stvorimo.

Dok su u predproslom vijeku upotrebljavali maske da bi stvorili tu iluziju drugog identitet danas vise ni ona nije potrebna. Mi mozemo putem interneta biti sta god pozelimo. Nema veze sto smo ruzni, sto nismo zgodni i sto nismo elokventni, ovdje na blogu mozemo umisljati da smo najveci frajeri. Ako smo tuzni, jednostavno na facebooku objavimo neku salu i svi pomisle da se super osjecamo. O stvarnim prolemima i izazovima ne moramo vise pricati. Ne moramo vise ni za bajram u dzamiju ici. Posaljemo drugim dzematlijama jednostavno cestitku putem SMS poruke.

To nas dovodi do kljucnog pitanja iz spomenute operete: da li stvarno zivimo ili samo glumimo neku ulogu u vlastitom zivotu? A ako samo glumimo ulogu, da li je onda svijet u kojem se krecemo realan ili je na kraju to samo neka pozorisna predstava?

07.03.2012.

Štrausov Šišmiš - ili pitanje "Da li stvarno zivimo ili samo glumimo pozorisnu ulogu u vlastitom zivotu?" - PRVI DIO

Obicno tajim da sam veliki ljubitelj opere, zato samo ponekad o tome malo nesto ovdje napisem. Mada vise o vlastitim utiscima, o onome sto osjecam kad slusam ili o onome sto razmisljam pisem. Zbog toga ono sto slijedi sigurno necete naci u enciklopedijama.


Jedni kazu da je to opereta nad operetama ili da je cak opera medu operetama. A drugi opet kazu da je i sama prica te operete prlicno plitka i banalna. Ali oni sto tako tvrde najvjerovatnije ne mogu dokuciti srz te price. Oni ne primjecuju da su bas te iste teme i nakon nekih 140 godina atualnije nego ikad.


Mnogi pojedinci neznaju zapravo sta hoce u svom zivotu i kako da smire dusu. Svi oni imaju temeljna pitanja o svojoj egzistenciji i svi u podsvijesti tragaju za necim sto je mnogo jace od njih. Traze nesto sto ce im dati dodatnu snagu da se svakog novog dana iznova bore i da nastave zivjeti.


Ali alkoholom, zabavom po svaku cjenu, bezpotrebnim i prekomjernim konzumiranjem ili cak nemoralnim zivotom oni naravno ne mogu pronaci neki dublji smisao u svojim zivotima. Jer su te materijalne vrijednosti ipak samo obicna narkoticna sredstava koja im povremeno u uzaludnom bijegu od stvarnosti mogu pomoci. Ali kad tad ce se vratiti u realan zivot i bez ruzicastih naocala ce se suociti sa stvarnoscu i stanjem njihove duse. Zato im treba nesto puno jace da bi stvarno bili zadivljeni samim sobom, zadovoljni svojim stanjem, da bi osjetili da su ziva bica, te da bi nasli pravi put u zivotu. Ali oni na zalost i ne vide ispraznost i besciljnost individualnog zivota i ne shvacaju da ih to cak do emocionalnih i mentalnih poremecaja dovodi.

01.03.2012.

Srebrenica - novembar 2011

         

Pozor: Jasan stav!
<< 03/2012 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

AFRIKA

AZIJA
Bliski Istok
- Jaffa
- Haifa
- Tel Aviv
- Jeruzalem 1
- Jeruzalem 2
- Bliski Istok
Gruzija
- Gruzija
Hong Kong
- Hong Kong
- Kowloon
Filipini
- Angeles/Dau
- Manila 1
- Manila 2
- Taal
Kina
- Peking
- Sangaj 1
- Sangaj 2
Sjeverna Koreja
- D.M.Z.
Juzna Koreja
- Seul
Mongolija
- Mongolija
Turska
- Antalya
- Dimcay-Alanya
- Istanbul
- Side

EVROPA
Bosna i Hercegovina
- Arapuša
- Banja Luka
- Banovici
- Bihac
- Bijeljina
- Bileća
- Blagaj
- Boračko jezero
- Brcko
- Bosanski Brod
- Bosanska Krupa 2005
- Bosanska Krupa 2017
- Bosanski Novi
- Bosanska Otoka
- Bosanski Petrovac
- Bosanski Samac
- Bosanska Kostajnica
- Bratunac
- Busovača
- Bužim
- Cazin
- Doboj
- Doboj2011
- Drvar
- Foča
- Gacko
- Gorazde
- Gračanica
- Gradacac
- Hutovo Blato
- Ilidza
- Ilijaš
- Jajce
- Jezero Modrac
- Jelah
- Kakanj
- Kalesija
- Ključ
- Kozarac
- Kraljeva Sutjeska
- Kravice
- Ljubija
- Martin Brod
- Modriča
- Mostar
- Mrkonjic Grad
- Jablanica
- Maglaj
- Medugorje
- Neum
- Odzak
- Osinja
- Prijedor
- Prnjavor
- Počitelj
- Potočari
- Rijeka Drina
- Rijeka Japra
- Rijeka Krivaja
- Rijeka Tara
- Rijeka Una
- Ostrozac2005
- Ostrozac2010
- Sanski Most2001-05-08-09
- Sarajevo 2002
- Sarajevo 2010
- Sarajevo 2012
- Srebrenica
- Srebrenik
- Tešanj
- Tjentište
- Travnik
- Trebinje
- Trnovo
- Tuzla 2006
- Tuzla
- Visegrad
- Visoko
- Vranduk
- Velika Kladusa
- Zelengora
- Zenica
- Zepce
- Živinice
- Zvornik
Albanija
- Tirana
- Lezhe
Andora
- Canillo
- La Vella
Austrija
- Bec
- Brixlegg
- Innsbruck
- Kufstein
- Kramsach
- Leogang
- Pertisau
- Rattenberg
- Reith i. A.
- Salzburg
- Strass im Zillertal
- Zillertal
Belgija
- Bruxelles
Bugarska
- Ruse
Ceska
- Prag
Francuska
- Aix en Provence
- Carcassonne
- Castelnaudary
- Foix
- Lestelle-Betharram
- Lourdes1
- Lourdes2
- Marselj
- Pariz
- Pariz2012 01
- Pariz2012 02
- Lille
- Lourdes 3
- Saint-Girons
- Saint Pe de bigorre
- Toulouse
- Versailles
Grčka
- Kreta
Hrvatska
- Dubrovnik
- Nin
- Plitvicka jezera
- Rab
- Rijeka
- Vir
- Zadar
- Zagreb 2009
- Zagreb 2010
Irska
- Dublin
Ujedinjeno Kraljevstvo
- Belfast i Sjeverna Irska
Italija
- Alghero (Sardinija)
- Bergamo 2009
- Bergamo 2010
- Bergamo 2012
- Firenca
- Lido
- Palermo
- Bibione
- Bologna
- Ancona/Sirolo/Nomana
- Lucca
- Lutago
- Modena
- Montecatini Val di Cecina
- Montegemoli
- Monteriggioni
- Napulj
- Pisa
- San Gimignano
- Siena
- TOSKANA
- Trst
- Vada
- Venecija 2008
- Venecija 1999
- Venecija 2010
- Volterra
- Trapani (Sicilija)
- San Michele
- Firenca
- Rim
- Viareggio
Latvija
- Riga
Madarska
- Budimpesta
- Szombathely
Nizozemska
- Amsterdam2015
- Arnhem 2009
- Arnhem 2010
- Den Haag
- Eindhoven
- Enschede
- Huizen
- Venlo 2006
- Venlo 2010
Njemacka
- Ahaus
- Bad Driburg
- Berchtesgaden
- Berlin 2006
- Berlin 2017
- Bremerhaven
- Dingden-Hamminkeln
- Geldern
- Halle a.d.S.
- Halle (Westf.)
- Hamburg
- Langeoog
- Frankfurt
- Hettstedt
- Kevelaer
- Köln
- Lutherstadt Eisleben
- München
- Münster
- Norderney
- Norddeich
- Oberstdorf
- Ostrvo Poel
- Potsdam
- Rostock
- Schwerin 1
- Schwerin 2
- Seeburg
- Soest
- Straelen
- Stuttgart
- Wendlingen
Norveska
- Oslo
- Vestfold-Akershus
Poljska
- Gdansk
- Varšava
- Wroclaw
Portugal
- Porto
- Vila Nova de Gaia
Rumunija
- Bukurest
- Giurgiu
Rusija
- Moskva
Slovacka
- Bratislava
- Žilina
Slovenija
- Lipica
- Ilirska Bistrica
Spanija
- Ampuriabrava
- Barcelona
- Castello d'Epuries
- Córdoba
- Écija
- Figueres
- Girona
- Granada1
- Granada2
- Lancarote
- Mallorca
- Sevilla
- Santander 2008
- Santander 2009
Svedska
- Göteborg
- Smaland
Svicarska
- Zürich
Vatikan
- Vatikan
Razna putovanja
- Razna putovanja

AMERIKA

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
713670

Powered by Blogger.ba