Pozor: Jasan stav!

Bio...vidio...dozivio...ostao ziv...pa evo malo slicica:

Ne razlikujem to bas najbolje. Patriotizam i nacionlizam su za mene otprilike jedno te isto. Znam da haman pa niko tako ne razmislja, pa zato o tome i ne pricam rado. Ali Vi me morate trpiti, za razliku od moje realne okoline, pa evo da zato Vama u povjerenju nesto saopstim. Pisat cu mozda neke druge prilike opsirno o tome svemu, a sada cu samo jedan primjer navesti koji me je podsjetio na cinjenicu da mi valjda nedostaje taj neki potriotski gen:

Neki prijatelji mi ponudise da odemo do neke utakmice u Francusku. Kazu da ce mo „mi" igrati protiv „Francuza". Vozili bi se u autobusu do Pariza. Tamo bi gledali tu utakmicu „nase reprezentacije" protiv biva neke nama „strane reperezentacije". A odmah poslije utakmice krenuli bi istim autobusom nazad.

Zamisli! Vozis se ukupno dva dana, putujes u jedan od najlijepsih gradova svijeta, da bi u drustvu totalnih kretena gledao nogometnu utakmicu. U neposrednoj blizini Champs-Elysees, Louvre i Versailles, a ti bodris milionere! Moram priznati, mene puno veze za taj grad. Dugo sam izucavao francuski jezik, sa svih strana bezbroj puta opisivao gradske znamenitosti, danas mi kcerka uci taj jezik, proveo sam prvu bracnu noc u tom gradu i jos mnogo vise me veze za Pariz. Ali da je utakmica nekim slucajem u Rimu, Becu ili Stokholmu, mislim da ne bi takoder zeljeo biti u stadionu.

Naravno, bilo bi mi drago kada bi cuo da je BiH uspjesno odigrala utakmicu (sto ne znaci da mora obavezno i pobijediti). A bilo bi mi jos draze kada bi cuo da su se tzv. „navijaci" malo zrelije nego inace ponasali. Ali, taman da od samog mog prisustva „nasa" pobjeda ovisi, meni stvarno ne bi palo na pamet da samo radi te utakmice odputojem u Pariz.